Selo moje lopovsko
Kad sam bio mali učili su me:
-Ko laže, taj krade.
-Ko krade, taj je lopov.
-Ko je lopov, taj ide u zatvor.
Nešto se ovako mator češem po glavi prisećajući se tih reči i posmatram šta se oko mene dešava.
Pre godinu, dve nestalo je struje u celom selu. Nije je bilo nekoliko sati. Dok ustanove šta je kvar, dok izađe ekipa na teren, dok ne zavrnu rukave…
Nedelju dana posle toga sam saznao šta se zapravo desilo.
Na ulazu u mesto neko je iskopao podzemni vod koji dovodi struju. Bila je to prilično velika cev koju je neko pomislio dobro unovčiti.
Došao čovek, doneo testeru, pljunuo u šake i krenuo da trlja ne pomišljajući da može poginuti. Sam ga je Bog spasio! Verovatno je uz veliki vatromet pobegao koliko ga noge nose ostavljajući za sobom tu testeru…
…
Niko kod nas ne sme ostaviti otključanu kapiju! Da ne pričam da vam mogu nestati šunke sa tavana ako izađete do komšije na kafu na pola sata! Debeli su katanci u mom mestu! A ponekad ni oni ne pomažu…
…
Ova 2011. je bila posebno zanimljiva. Velika firma nije u našem ataru sadila kukuruz. Oni što svake godine zarade po dve, tri plate radeći treću smenu i tovareći džakove u svoja auta, nisu imali od koga da kradu…sem od svojih!
Pričalo se, čuo sam: “Ove godine ima da bude mrtvih. Moraju oni svoje uzeti.”
Ma nemoj? Zašto moraju? Da imam njivu došlo bi mi da napavim minsko polje, da je dobro zapamti onaj što ne zna kuda treba da gazi.
A dešavalo se svašta! I ove i prošle godine! Uhvatili su čoveka u pola noći kako vozi kombajn po punoj tuđoj njivi. Uhvatili ga, priveli i završio je sa prekršajnom prijavom!
Ove godine je jedan seljak, sa jednim jutrom zemlje (oko pola hektra) ostao bez i jednog kukuruza! SVE su obrali! A nema svako kombajn u selu…i ti što ga imaju obrađuju “malo” više zemlje od jednog jutra…i malo im je…a još im i država plati subvencije…
Najgore u ovoj priči je što se zna! Zna se i ko vozi te kombajne, i ko krade šunke sa tavana, i ko bi mogao biti dovoljno pametan da prisloni testeru na glavni vod…nema nas puno…
Svi ćute i prave se blesavi…
I šta ćemo sada? Da ne radimo ništa? Da čekamo da reše one velike slučajeve krađa koje verovatno nikada neće rešiti? Jer kada reše velike, doći će red i na male… Ili da krenemo obrnutim redosledom? Onaj čovek što je ostao bez i jednog kukuruza je računao na svaki, a ovaj što ga je pobrao će kupiti nov auto i ove godine i smejati mu se u lice prvom prilikom, čim ga sretne…
-Ko laže, taj možda i krade, ali možda samo laže.
-Ko krade, taj je sigurno lopov!
-Ko je lopov u ovoj zemlji najčešće ne ide u zatvor. Nije to samo slučaj sa mojim selom…
P.S. Ako neko iz mog mesta ovo čita i ako se osetio prozvanim, baš mi je drago, mada ga verovatno veoma zabolelo što ovo pišem… Možda bi ih više zabolelo da sam sve redom imenovao…ali neću, nije to moj posao…ovo je samo blog post, neka milicija radi ono za šta je plaćena, umesto što ih štiti…
